Бруталност полиције, демонстрација силе и слике репресије које подсећају на Пиночеов режим неће умањити народно незадовољство нити ће створити страх већ ће даље индуковати бес.
Одговорност државе за ред и мир већа је него одговорност студената. Одговорност полиције већа је него одговорност демонстраната. Демонстрације су једини начин изражавања политичке воље у Србији јуче и данас. Да би то престале да буду, потребно је да власт увиди неодрживост сопственог положаја. Србија трпи штету сваким даном одлагања решења које је једино могуће: да власт одступи.
Тврдоглави могу бити магарци, деца, незреле и исфрустриране особе, маскирани хулигани који пале и руше и који су организовани ко зна где и ко зна од кога, али не и власт која води државу. Друштво је у огромној кризи и поделе су никад веће и уместо да се тражи решење бахата власт игнорише проблем. Штавише, организује контрамитинге по Србији очито спремна да и по цену грађанских сукоба брани привилегије владајуће пребогате касте. Те контрамитинге и сукобе међу грађанима организовао је пре 30 година и Милошевић у својој последњој фази владавине. Молим све грађане да не наседају на ове провокације и да не учествују као статисти у лоше режираној представи одлазеће власти.
Уместо да Скупштина Србије буде у сталном заседању у потрази за решењем, председница Скупштине се понаша као портпарол једне странке. Док је земља у хаосу, премијера нема ни да се огласи. Као да је отишао на Јужни пол да се спаси врелине и проведе време шетајући пингвине. Заиста никада неодговорнија и неспособнија власт, без идеја и жеље да се реше проблеми. Ако мисле да је решење у пендреку, греше. Свако насиље је одвратно али је најодвратније оно које долази од државе. Онда то није држава већ деспотија.
Покрет за децентрализацију Србије
Група грађана „Др Драган Милић“