Овог лета, као и многих претходних, Сува планина суочава се са истим проблемом – нема воде. Краве су остављене да по жеги и сунцу траже нешто што би свако живо биће требало да има као основно право – воду. Иако ово није први пут да се овако нешто дешава, чини се да надлежни поново касне, или још горе – ћуте. Последња цистерна са водом стигла је у суботу и од тада на планини није допремљено ни кап воде.
Људи који живе од сточарства, који се сваке године пењу на планину, који нас хране – данас су препуштени сами себи. И њихова стока. Без воде. Без помоћи. Без плана.
Не можемо да се правимо да је ово изненађење. Сува планина је – како јој и име каже – одувек била без стабилних извора. Али то знамо. Знају и општине, знају и министарства, знају сви они који би требало да реагују на време. И баш зато је ова ситуација поразна – јер се понавља. Јер се зна, а ништа се не мења.
Захтевамо хитну реакцију: цистернама до појилишта, помоћ људима на терену, али пре свега – да се овај проблем више никада не решава тек кад краве остану без воде.
Ова држава често воли да се хвали како помаже селу. Сад је прилика да то покаже – не речима, већ водом.
Покрет за децентрализацију Србије (ПОДЕС)