Најоштрије осуђујемо чињеницу да је, први пут од када се одржава Велики школски час у нашим Шумарицама, овај дубоко потресни и достојанствени комеморативни скуп померен за 25 минута, јер се чекао долазак премијера Ђура Мацута.
Постоје тренуци у којима се не чека политичар. Постоје места на којима протокол мора да устукне пред пијететом, а функција пред људскошћу. Постоје датуми када је једино важно да се сачува достојанство жртава и поштовање према њиховој невиној, насилно прекинутој младости.
Велики школски час није политичка манифестација, није прилика за протоколарно експонирање и није догађај који треба да се прилагођава доласку било ког функционера. Он је завет сећања. Он је бол Крагујевца. Он је глас убијених ђака и њихових наставника, глас који нас деценијама опомиње да људски живот, слобода и достојанство немају цену.
Посебно забрињава чињеница да је премијер Мацут по професији лекар. Од човека који је изабрао да лечи људе очекује се да разуме бол, да препозна људску патњу и да покаже хуманост онда када је она најпотребнија. Очекивали смо да дође у Шумарице да се поклони сенима невиних жртава, тихо и достојанствено, као човек пред трагедијом која превазилази сваку функцију и сваку политику. Не да се због његовог доласка помера час који припада мртвима, њиховим породицама, нашем граду и читавом народу.
Нису Шумарице место на којем се чека премијер. Премијер је тај који у Шумарице долази са поштовањем према жртвама и према традицији која је старија и важнија од сваке власти.
Узнемиреност и огорчење које осећају грађани Крагујевца тешко је описати речима. За наш град, Шумарице нису само место страдања. Оне су рана која никада неће зарасти, део нашег идентитета и свето место на којем се генерације уче шта значе невиност, жртва и људскост. Зато ово није питање 25 минута. Ово је питање односа према историји, према жртвама и према достојанству једног града.
Годинама гледамо како се урушавају институције, како се понижавају грађани, како се политички интереси стављају изнад јавног добра и како се границе пристојности померају све даље. Али постоје границе које се не смеју прећи. Постоје светиње које морају остати изван свакодневне политичке трговине. Постоје тренуци у којима сви морамо бити само људи, без функција, страначких књижица и протокола.
Чини се да је Српска напредна странка успела да наруши готово све што је чинило темеље нашег друштва. Али ово је превише. Сећање на невино убијену децу не сме да постане талац политичке сујете и протокола.
Захтевамо да се према Великом школском часу, Шумарицама и жртвама крагујевачког масакра убудуће поступа са апсолутним поштовањем, без политичких привилегија, без чекања функционера и без нарушавања традиције која припада свима нама.
Деца убијена у Крагујевцу нису чекала да неко стигне. Њихови животи су насилно прекинути. Њихова будућност им је одузета. На нама је да чувамо њихово сећање, а не да га прилагођавамо распореду политичара.
Шумарице нису ничија позорница. Велики школски час није ничији протокол. А сећање на невине жртве не припада ниједној власти — оно припада народу и вечности.
Крагујевац не заборавља. И неће ћутати када неко заборави шта Шумарице значе.
У име одговорности према нашем граду, његовој историји и вредностима које морамо сачувати,
Шумадијски блок 21