Идеја о бесплатном јавном превозу за све грађане Ниша и даље дели јавност и стручњаке, представљајући једну од најжустријих и најконтроверзнијих тема у граду на обали Нишаве. Док једни виде у њој кључ социјалне правде и еколошке будућности, други упозоравају на озбиљне финансијске рупе и ризик од колапса система.
За заговорнике, бесплатан градски и приградски превоз представља „круну социјалне политике“ актуелне власти. Пензионери, студенти, радници са ниским примањима и незапослени могли би знатно да олакшају своје буџете и повећају куповну моћ, ослобођени терета дневних или месечних карата. Осим овог популистичког става, постоји и све јачи еколошки аргумент – бесплатност би, по њиховом мишљењу, привукла људе из аутомобила у аутобусе, смањујући загушљиве гужве, штетне емисије и буку, те чинећи Ниш здравијим и привлачнијим местом за живот.
Међутим, економски аналитичари, планери и многи у политичкој опозицији гледају на ову идеју кроз призму финансијске калкулације. Главни проблем је огроман трошак. Губитак прихода од продаје карата, уз трошкове горива, плата возача, одржавања и замене застарелог возног парка, морао би да се у потпуности покрије из градског буџета. То би значило десетине милиона евра годишње – средства која би се морала преусмерити са других кључних области попут здравства, образовања, инфраструктуре или културе. Да ли смо спремни да занемаримо поправку асфалта или бољу опрему у болницама зарађ бесплатног аутобуса за све, укључујући и оне којима то није неопходно? Критичари ово виде као финансијски неодржив експеримент који може довести до пропадања квалитета превоза и одузимања средстава од других битних функција града.
Квалитет услуге је друга велика брига. Противници страхују да би недостатак директних прихода довео до постепеног пропадања система: мање улагања у нова возила, смањење броја линија или учесталости вожње, лошије одржавање. Постоји и ризик од претрпаности возила, ако пораст потражње не прати адекватно повећање капацитета.
Критичари истичу и да већ постоје значајне субвенције за најугроженије групе (пензионери, ђаци), те да би паметније решење можда било симболично снижавање цена карата за све (нпр. на 30–50 динара) или проширење категорија са правом на бесплатну или повлашћену карту.
Искуства градова попут Талина или Луксембурга који су увели бесплатан превоз показују мешовите резултате: док је коришћење јавног превоза порасло, а број аутомобила донекле опао, финансијски терет за буџете је знатан и изазива континуиране дебате. Међутим, да ли Ниш може да се упоређује са Луксембургом?
Одлуци о увођењу бесплатног превоза је требало да претходи прецизна анализа дугорочне финансијске одрживости. Средства за ову намену (као ни за тзв. бесплатне уџбенике) нису била планирана у буџету Града за 2025. годину. Уместо тога, донета је ад хок политичка одлука са највишег нивоа власти коју су градски функционери радо прихватили верујући у обећања да ће нарасле трошкове покривати, како они кажу, Република. Међутим, ни у републичком буџету нису планирани такви издаци, па се за ову годину и ову намену очекује (!) мало више од милијарде динара из ненаменских буџетских трансфера. Да би осигурали финансијску стабилност, људи који су тренутно на власти у Граду Нишу су кроз хитну допуну дневног реда последње одржане Скупштине Града донели одлуку о дугорочном кредитном задуживању од 576 милиона динара.
Све ово се одиграва уз планирани дефицит у градском буџету од 1,156 милијарди динара.
На ове проблеме су аргументовано указивали одборници Групе грађана „Др Драган Милић.“
Права одлука за или против бесплатног превоза зависиће од уважавања аргумената, процене финансијске изводљивости на дуже стазе и политичке воље да се овакав амбициозан и скуп пројекат спроведе.
На крају, остаје чињеница да „нема бесплатног ручка“, тј. да ће неко морати да плати за повећане издатке из републичког и (или) градског буџета. У међувремену ће се становници других градова питати зашто су дискриминисани у односу на грађане Београда и Ниша.
Проф. др Бобан Стојановић, Економски факултет у Нишу
Одборник ГГ „Др Драган Милић“ у Скупштини града Ниша
и председник ОО ПОДЕС за Пантелеј